Кабала, Поезија, Суфизам

Деветте Сфери на Небото – Руми


“Through tempest toil and flooding fear,
From the wild waves o’ th’ west!
Blessed are they whose strength and faith
Pilot the ship whose name is Death!

Advancing ever to the east,
The holy pilgrims pace.
To the live God comes the dead priest
To front Him face to face“
The Ship by St. A. Crowley 33, 90, 96, X

Rumi-dervish

Наутро месечина се појавува на небото,
слезе од небесата и фрли поглед врз мене:
како сокол што зграпчува птица во тек на ловот,
таа месечина ме маѓепса и ме однесе горе на небото.

Кога се погледнав себеси, повеќе не се гледав,
оти во таа месечина, со милоста,
телово ми стана налик на душава.

Кога патував во мојава душа,
не гледав ништо освен месечината,
сѐ дури целосно не беше откриена тајната
на вечното Благословие.

Деветте сфери небесни
беа целосно потопени во таа месечина;
кајчето на моето битие беше скриено
среде тоа море.

Морето се прекрши во бранови
и одново се појави разумот,
тој извика повик; и така беше.

Морето се претвори во пена
и во секој од нејзините меури
секое нешто земаше облик,
по нешто се изродуваше.

Секој меур телесна пена,
што доби знак од тоа море,
уште веднаш се стопи
и стана дух среде тој Океан.

Дивани на Шамси Тибризи,
Мевљана Џалал ад-Дин Мухамед Руми